Izbor pape u konklavi: Tko će biti Franjin nasljednik?

Izbor pape u konklavi: Tko će biti Franjin nasljednik?

Na uskrsni ponedjeljak, 21. travnja 2025., papa Franjo je umro u dobi od 88 godina. Njegova smrt rezultirala je devakacijom, uvjetom u kojem je Kardinalski zbor nadležan za Katoličku crkvu dok se ne izabere novi papa. Proces odabira njegova nasljednika već je započeo, a izbor se očekuje između 5. i 10. svibnja 2025. Predstojeći papinski izbor bit će obavljen u konklavi koja okuplja kardinale za ovu važnu odluku.

Trenutačno 137 od 252 kardinala ima pravo glasa, jer samo kardinali mlađi od 80 godina smiju sudjelovati u izborima. Ovi pojedinci imaju težak zadatak odrediti vođu Katoličke crkve, birajući između niza mogućih kandidata. Pietro Parolin, 70-godišnji kardinal državni tajnik i lojalni Franjin pristaša, smatra se favoritom za papinstvo. Parolin će također predsjedati konklavom budući da sadašnji dekan Giovanni Battista Re i njegov zamjenik imaju više od 80 godina.

Mogući kandidati i njihovi profili

Na popisu mogućih kandidata nalaze se neka istaknuta imena koja se smatraju “papabile”:

• Pierbattista Pizzaballa, 60 Jahre alt, Patriarch von Jerusalem, bekannt für seine diplomatischen Bemühungen im Nahen Osten.
• Matteo Zuppi, 69 Jahre alt, Vorsitzender der italienischen Bischofskonferenz, beliebt für seine Netzwerke und seinen Einfluss.
• Peter Erdő, 72 Jahre alt, Erzbischof von Esztergom-Budapest, kritisch gegenüber den Reformen von Franziskus.
• Luis Antonio Tagle, 67 Jahre alt, ehemaliger Erzbischof von Manila, angesehen als potenzieller asiatischer Kandidat.
• Fridolin Ambongo Besungu, 65 Jahre alt, Erzbischof von Kinshasa, konservativ und skeptisch gegenüber westlichem Einfluss.
• Raymond Burke, 76 Jahre alt, ehemaliger Erzbischof von St. Louis, als eher unwahrscheinlich für das Papstamt angesehen.
• Jean-Marc Aveline, Erzbischof von Marseille, bekannt für seine volksnahe Haltung.
• Jean Claude Hollerich, 66 Jahre alt, Erzbischof von Luxemburg, einflussreich im Vatikan.
• Mario Grech, 68 Jahre alt, Generalsekretär der Bischofssynode, hat sich von konservativ zu reformfreundlich bewegt.
• Juan José Omella, Erzbischof von Barcelona, 1946 geboren, für seine sozialen Gerechtigkeitsinitiativen bekannt.

Izborni proces i izazovi

Izborni proces u Vatikanu vrlo je reguliran. Izbor mora započeti svetom misom u bazilici svetog Petra, nakon koje slijedi ulazak kardinala u Sikstinsku kapelu. Sami izbori provode se tajnim glasovanjem, a glasovi se broje nakon svakog kruga glasovanja. Ako kandidat ne postigne potrebnu dvotrećinsku većinu, potrebno je nekoliko krugova glasovanja za izbor novog pape. Teoretski, izbori mogu trajati neograničeno dugo, ovisno o broju potrebnih listića.

Nakon izbora rezultat označuju dimni signali - crni dim znači da novi papa nije izabran, dok bijeli dim signalizira uspješan izbor. Novog papu tada pitaju bi li želio prihvatiti papinstvo i služiti pod novim imenom. Ova drevna tradicija izbora Pape dobiva novu važnost i pažnju, osobito u vremenima kada se Katolička crkva suočava s izazovima u cijelom svijetu.

Sa smrću pape Franje i nadolazećim izborima, očekivanja su velika i oči svijeta uprte su u Vatikan dok se kardinali pripremaju za svoju ključnu ulogu u konklavi.